deca i budućnost nisu slogan na zidu. To je vera da će stvaranje, a ne samo korišćenje tehnologije, oblikovati njihov svet. Mi ne predviđamo zanimanja. Gradimo naviku da se problem uzme u ruke.
Deca i budućnost: vera u stvaranje
Ta vera stoji iza našu viziju.
Ista linija misli dolazi i od ljudi koji su napravili Scratch, poput Više o programu možete pročitati na Mitchela Resnicka.
Deca i budućnost sreću se svaki put kada neko u učionici kaže ne znam pa onda ipak proba. To je hrabrost koju škola treba da čuva, ne da kazni.
Budućnost se ne uči iz prezentacije o veštačkoj inteligenciji. Uči se kada dete vidi da njegova ideja može da se napravi, pokaže i podeli. Tada tehnologija prestaje da bude magija odraslih. Zato insistiramo na projektu, na pitanju zašto i na pravu da se pogreši. Ako odrastu sa tim, biće spremniji za poslove kojih još nema. Ako odrastu samo kao korisnici, ostaće zavisni od tuđih ekrana. Izbor je na nama, svake srede, na svakom času.
Vera u deca i budućnost lako sklizne u patetiku. Mi je merimo konkretno: da li dete posle časa hoće još. Ako hoće, budućnost već radi. Ako neće, pričamo o veštinama koje niko neće da vežba. Zato ne obećavamo zanimanja. Obećavamo prostor u kome je normalno ne znati, pa ipak napraviti. Odrasli često plaše decu veštačkom inteligencijom. Bolji odgovor je da nauče da prave alate, ne samo da ih se plaše. Stvaranje je protivotrov za bespomoćnost. To nije naivnost. To je praksa. Svaki projekat je mala budućnost koja se desila danas. Ako ih skupimo dovoljno, dete odraste sa dokazom da svet nije zatvoren. Zato ovaj tekst stoji uz slike lica, ne uz grafikone. Lice koje se koncentriše važnije je od prognoze tržišta rada.
Zato i dalje merimo uspeh licem deteta koje hoće još jedan pokušaj. To je konkretna vera, ne slogan o deci i budućnosti.
Desetog marta je u Nišu u organizaciji British Council-a, u okviru projekta “Škola za 21 Vek” organizovan Coding Challenge 2020. Mi smo imali tu čast da vodimo programersko-robotičke radionice sa decom koja su nešto starija od naše i koja su uz pomoć svojih nastavnika već duboko zagazila stazom tehnologije u službi stvaralaštva.
Pobedio je tim OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” iz Svilajnca. Pobednički projekat zove se „Čist vazduh, zdrav život“. Učenici su uspeli da isprogramiraju i kreiraju dva uređaja putem kojih se meri prisustvo ugljen-monoksida, ugljen-dioksida i dodatnih čestica u vazduhu.
Mi smo kroz radionice uspeli da upoznamo sve učesnike. Oko četrdesetoro dece koja, iako različitih godina, škola i gradova, imaju jednu zajedničku crtu – vraćaju veru u budućnost.
Dugujemo jedno veliko hvala divnom projektu. Radujemo se, i na raspologanju smo za svaku buduću saradnju. Susret sa ovako zainteresovanom, pametnom, zabavnom i vaspitanom decom, hrani nas pozitivnom energijom i ohrabruje nas da nastavimo da gradimo našu viziju.
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.