Reci mi i zaboraviću, nauči me i zapamtiću, uključi me i razumeću – Konfučije

Škola Danas

Kada razmišljamo o tome kakvi Digi Klinci treba da budu, polazimo od veština koje želimo da krase naše učenike u budućnosti. Želimo samouverene građane 21. veka, koje odlikuje Džems Bondovsko samopouzdanje pred novim i nepredvidivim situacijama. Učenike, koji efikasno koriste tehnologiju da ostvare svoj cilj i reše problem, bez obzira na zanimanje kojim se bave ili izazov koji rešavaju.

Kada razmišljamo o tome kakva škola treba da bude danas, zapravo razmišljamo kakvo društvo želimo da postanemo u budućnosti. Na tu temu uvek komuniciramo odgovorno. Nikad ne kritikujemo školu. Ne zato što nema šta da se kritikuje, već zato što kritika bez predloga nije konstruktivna. Gajimo izuzetno poštovanje prema profersorima, nastavnicima, učitelijima i vaspitačima. Znamo da oni sami najbolje znaju šta treba menjati.

Koliko je škola danas, udaljena od škole sutra?

Tehnologija u Obrazovanju

Svuda, ne samo kod nas, na pomen tehnologije u obrazovanju, prve asocijacije su kompjuteri u nastavi, interaktivne table, tableti, hologrami. Prečesto, tehnologija u obrazovanju podrazumeva atraktivne uređaje koji na neki nov i zanimljiv način, ipak, opet predstavljaju one iste informacije koje učenici uče već decenijama. Ovaj pristup ima svoju vrednost, ali i svoje mane. Košta puno i često pasivizira ulogu predavača. 

U Digi Klincima, verujemo da se najbolje znanje dešava onda kada učenici aktivno grade i stvaraju u okviru projekata koji su njima interesantni i koje mogu da pokažu ili podele. Verujemo da i u školi tehnologija treba da se koristi na isti način. Tehnologija treba da bude alat na usluzi učenicima i da im omogući da primene naučeno i povežu znanja iz različitih predmeta u okviru smislenih projekata.

Primenjeno znanje

Učenici u akciji

Škola Sutra

Niko ne može da nas nauči sve ono što je potrebno da znamo. Jedna od najvrednijih stvari koje škola može da nam ponudi je da nas nauči koliko ne znamo, kako da učimo i kako da dođemo do novih znanja. U školi budućnosti, vidimo više mesta za zabavne tematske projekte u kojima ne postoje tačni i netačni odgovori. Svrha ovih projekata je da budu zabavni i da učenici na praktičan način primene i povežu stečena znanja. Ovi projekti ne treba da budu laki, niti učenici to žele.

Uloga predavača je ključna. Oni određuju učestalost, pravo vreme i temu za ovakav projektni čas. Najbolji predavači omogućavaju učenicima da znanje postane njihova lična vrednost i znaju kako da izgrade empatičan odnos sa učenicima. Onog trenutka kada učenici primene znanje dok rešavaju lični problem (ili da se zabave), tada to znanje postaje lično i trajno. Tehnologija je samo tu da ovaj proces olakša.

Predavač

Put do škole budućnosti ne vodi preko tehnologije, već preko predavača. Ne meri se danima, već entuzijazmom. Svedoci smo znanja, entuzijazma i truda učiteljice Aleksandre Vujatović u nastojanju da se povežu srpski, matematika, likovno i digitalni svet u okviru teme Bajka o ribaru. Impresionirani smo i uvek ćemo biti tu da pomognemo koliko god možemo.

Pitanje škole mora da bude pitanje države i društva, i proces sistemskih promena je spor. Društvo se menja brže i raskorak između onoga što se uči i onoga što je potrebno je sve očigledniji. Srećom, postoji prečica. Osnažimo nastavnike, oni najbolje znaju šta je potrebno. Podržimo entuzijazam gde postoji i povratimo ga tamo gde bledi. Pomozimo im da rade svoj posao najbolje što mogu.